|
jocko
|
 |
« Odgovor #12189 poslato: Februar 25, 2018, 09:13:08 am » |
|
Hermetička garaža, Arzak, Kita mahnita...
Za sada najbolji Moebiusov strip od prva tri pročitana, Hermetička garaža.
Od Arzaka, Harzaka, Arzaca i Harzacka su mi se svidela 2, eventualno 3 od 4 (borba sa gorilom i piramida su mi najdraže, prva je ok a poslednja wtf), dok su mi one kraće priče mahom bezveze, ona završna, Legenda o Arzaku je čista sklepana glupost, a ni ona Obilaznica (The Detour) me nije oduševila (napomena: Arzaka sam čitao u američkom izdanju, možda bi mi sa našim prevodom bio maalo bolji, ko zna). Citadela i Ktulu su onako, dok je Balada dosta dobra.
Kita mahnita kao diptih je veoma interesantan, leva strana (mozga?!) je zanimljiv eksperiment, naročito kada se brzo okreću stranice pa to izgleda kao kratak animirani film na manuelni pogon. Desna strana je perverzna i opičena SF priča koja pomalo pati od onoga što zovem ''jednokratnost'', gomile likova, lokacija i naziva do kojih čitaocu nije stalo. Ipak, utisak je prilično pozitivan, čak pozitivniji od Arzaka + kratkih priča, a ona scena u Kiti kada je Kita na gospi Kovalski, iz ptičje perspektive, je jedna od onih koje se urezuju u pamćenje i imaju moć da budu svojevrsne ikone pop-kulture i reprodukovane na majicama, muralima itd...
Upravo zato mi je Hermetička garaža i najbolje sela, jer pomenute jednokratnosti iz Kite mahnite ima manje. Doduše nije da je nema. To je kao da pročitaš broj 12432473274328998, i a zatim 32904324, 34324329 i 324324932. Da te neko pita da ponoviš te brojeve, nećeš znati, jer te boli kurac; mozak ne obraća pažnju na nebitne informacije, a niko normalan se neće mučiti da pročita ta tri broja, već će ovlaš preći pogledom. ''Naći ćete posao na vantuzu... nema možda ni parsek odavde... rigalijanci traže stručnjaka za kablor vašeg kalibra''... U pomenutoj rečenici me boli piša i za to šta je vantuzu, i za parsek i za rigalijance. Jedino mi je kablor od nekog značaja, i to jer je već pominjan. Previše nebitnih informacija, to hoću reći. To je jedna od stvari koje mi se ne sviđaju, uz omaž superherojima u poslednjoj četvrtini stripa, ali to je već stvar ličnog ukusa.
Sa druge strane, ima i pravih poslastica, poput:
- ''Ne ljutim se što napuštam ovaj apsurdni univerzum.''
- ''Razumem vas... To je univerzum Majora Grubera.''
- ''Zašto stalno nosite tu masku?''
- ''Kako bi me mogli prepoznati... Bez nje sam samo obični ja, između nepremostivih zidova.''
Rezime: Džej-Kejeva garaža je hermetička.
Teško je rezimirati nemerljivo.
''Coldoza oz onde. Oz stazden... Cortine! Sali! Vocal!''
''Haha! Hahahahaha! Haha! Cort! Blaz blaz!''
Rezime: Džeri Kornelijus imao je garažu za čuvanje svih svojih vozila... Ali... Ali ta garaža bila je hermetička! Avaj!
''No, Gruberu... Kakav je osećaj sad kad si običan smrtnik?''
''Običan smrtnik? U to ću poverovati tek kad umrem! A i Bakalit sigurno tako misli!''
i mnoge druge...
Ima tu svega: bele šume (čija ''stabla'' podsećaju na dildoe), konja koji je stvoren po uzoru na našeg zemaljskog, zapuštenog tj ugojenog čuvara piramida sa smešnim suncobranom, neobičnog stvora kog jaše Gruber, tri nivoa jednog istog sveta, uništenog kablora, šlema sa šiljkom čija je uloga vrlo važna, svemirskog broda u obliku penisa, člana posade sa Cigurija koji hoda čudnim crevom, ljudi nalik na Arzaka koji ritmičnim pevanjem uzrokuju samosagorevanje drveta, neobičnog vozila zvanog Cvekla 2000 koji pola stripa juri tundrom, trga koji se zove listić rizle, kauboja koji pričaju čudnim jezikom.... itd itd...
Priča je takva da je potrebno više čitanja da bi se shvatilo da ne može da se ukapira do kraja. Baš kao što reče Xander za Četvrtu silu, ovde te autor ne vodi za ručicu kroz strip, već (ovo ja kažem) sve vreme beži na skuteru lavirintom uličica i dobacuje ''uhiti me ako možeš, fegetuuuu!'' E takav je osećaj tokom čitanja Garaže. Nikad se ne može znati šta će biti na sledećoj stranici i ima li smisla za dalji tok stripa išta što likovi pričaju...
Gruber tokom dobrog dela stripa igra prilično sporednu ulogu i iako je opisan kao polubožansko biće i kreator svih svetova koje u stripu vidimo, iz nekog razloga se ne eksponira i uglavnom nemamo prilike da vidimo sve njegove moći; Džeri Kornelijus pola stripa putuje tundrom; za Barnijea se ispostavlja da je žensko (!?); pominje se i Cvet i Madam Kovalski...
Jedan od dražih aspekata priče jeste pobuna Gruberovih svetova tj nivoa, u želji za autonomijom.
Uvodna pričica je dosta dobra i upoznaje nas sa Bakalitom koji će biti donekle važan lik kasnije. Tu je Gruberova uloga vrlo neobična a ujedno i skromna, a u jednom trenutku on pominje i kako je Mebijus poklonik skandala.
Poslednja scena kada Gruber beži u naš svet je odlična kao završnica, ali mi se onaj deo pri kraju sa superherojskim Gruberom i Džerijem nije svideo.
Crtež je maestralan, nekad bogat kadar po strani, a nekad usitnjen, sa manje ili više detalja, realističnim ili karikaturalnim likovima, ali uvek iznenađujuć, nikad se ne zna šta sledeća strana donosi. Rezimei su odlični, kao i 1001 način da se napiše i predstavi ''Le Garage Hermetique Jerry Cornelius''. Svaki uvod u novo poglavlje iznenađuje kreativnošću.
Iako mi je crtež bolji aspekt ovog stripa, ipak je i priča ta koja ne ostavlja ravnodušnim, naprotiv, sa svakom stranom iznova šokira čitaoca svojom psihodeličnošću i nesvakidašnjom, iseckanom, nimalo konvencionalnom naracijom.
I Kita mahnita i nešto manje Arzak (uglavnom zbog zaboravljivih kratkih priča) su stripovi koji ne ostavljaju ravnodušnim, ali je ipak Garaža taj koji ću dugo da pamtim i iznova čitam. S druge strane, ovaj strip je isuviše ''wtf'' da bi ga nazvao jednim od najboljih koje sam pročitao i sl., ali svakako svojom neobičnošću i prepoznatljivošću odskače od mnogih stvari koje sam do sada čitao.
Ostaje još Long Tomorrow, pa pravim pauzu sa Mebijusom, pa ću preći na ostale njegove stripove objavljene na engleskom jeziku.
|
