Long Džon Silver 1-4 (DW)
Posle dužeg vremena i BD da uzmem neki, te da napravim presek silnim superherojima i Amerima. I odlično mi je legao ovaj komplet, veoma dobro napisana priča, koja iako dosta igra na sigurno i ne odskače daleko iz kalupa ipak po nečemu uspeva da se razlikuje i ostavi pozitivan utisak. U pitanju nije nikakav filozofski/teško razumljiv strip, već prosto veoma zabavno štivo, koje je u globalu vrlo dobro napisano, uz naravno poneke oscilacije i gubljenje kompasa scenariste (posebno u trećem albumu). Darkvudovo izdanje je odlično, naravno, ali već kad maštamo, integral bi za ovo bio majka... Potencijalni spojleri.
Priča se sastoji iz 4 albuma i struktura svakog od njih je predvidljiva manje više, i po tome ovaj serijal uopšte ne iskače od drugih BD naslova. No, način na koji je ispričana radnja je veoma efektan, i Dorison je ovde pokazao da je jedan vrlo dobar scenarista, što mi je nekako najevidentnije u drugom albumu. Naime, u prvom albumu Dorison postavlja likove i na veoma efektan način odnose između njih kao i njihove motivacije. Nijedan lik nije papiran niti jednodimenzionalan, a posebno lik po kome album nosi ime i koji bi se mogao uzeti kao 'glavni lik' ovog albuma. Kada Vivijen, čiji je muž otišao da istražuje mitski i nestali grad Gvajankapak, saznaje da ostaje bez penija, kuće i svega na šta je navikla, te joj svi planovi o venčavanju i grebanju o bogatog debeljka padaju u vodu, a pritom je trudna sa ko zna kim, odlučuje da se pridruži ekspediciji koja traži njenog muža i tako spase sebi guzicu. Vivijen sve radi pod parolom 'cilj opravdava sredstvo', što momentalno odbija skoro sve ljude oko nje (sem one koji je tucaju, jelte), te ona traži pomoć sa strane - od poznatog pirata Long Džon Silvera, koji dane provodi u krčmi sa svojom braćom piratima i opija se i uživa. Budući da nisam čitao (to jest jesam nešto davno, ali kroz maglu)
Ostrvo sa blagom, u ovaj serijal sam ušao kao 'tabula rasa' i to mi uopšte nije uništilo niti smanjilo ugođaj pri čitanju. I ekipa koja broji Vivijen, njenu služavku (koja ide na put sa svojim motivom), Silvera, kapetana Hejstingsa (brata Vivijenog muža) i doktora koji se bori sa svojim moralnim načelima uz naravno i celu posadu kreće na put u porazi za Gvajankapakom i blagom koje je tamo skriveno.
U tih 50 stranica svi likovi su postavljeni na veoma efektan način, i u tom malom broju stranica smo već upoznati sa svima njima i spremni da pratimo dalju radnju. No ova ekspozitura likova nije nimalo dosadna, sasvim suprotno, prilično je dinamična i uz odlične dijaloge i sasvim solidnu akciju priča ide dalje. Drugi album moram da pohvalim, kao mog favorita, prvenstveno jer je odlično struktuisan. Upoznati smo sa motivom pirata na brodu, znamo da će se nešto desiti, i samo čekamo okidač. I taj okidač dolazi vrlo, vrlo brzo, i stvari kreću da se zahuktavaju, svi se žrtvuju zarad višeg cilja. Ceo album je odličan, prvenstveno zbog osećaja klaustrofobije koji je konstantni pratilac priče, zatvorenosti ljudi na brodu, nemaju kuda, a mi kao objektivni posmatrači samo čekamo da dođe do konfrontacije likova. Najbolje bi se ovo moglo opisati kao 'slow-burn' koji ima itekako odličan payoff na kraju, uz opet, veoma dobre djaloge. I to sve na svega 46 stranica funkcioniše fenomenalno!
Dalje, treći album po meni predstavlja najslabiji od svih, kao neki aftermath velikog obračuna i sasvim nepotrebno usporenje radnje. Sem dobrog kraja ovde su i brljotine u dijalozima i scenariju nekako najevidentnije, te evo par dana posle čitanja albuma ja ne mogu da se setim šta se tu dešavalo, da dam neki opis radnje. Sve što znam je da se put prema Gvajankapaku nastavlja i to je to. Na momente i dosadan, ali valjda je ovako moralo, šta znam. Nekakav spor i slab uvod i vrlo dobru završnicu serijala. U poslednjem albumu ima najviše preokreta, realistična priča odjednom preuzima surealne i fantastične elemente, te donekle i pravi zaokret u žanru. Scene pirata koji gledaju u onu rupu i zapravo šta oni vide, te Long Džonov obračun sa
Mokom koji odjednom preuzima elemente fantastike i kosmičkog ludila, sve je odrađeno na solidan način. Krivo mi je što ovaj album nije bio duži, jer mi deluje da nakon prethodnog usporenja ovde prosto Dorison žuri da dovrši priču -
Vivijen i njen obračun sa mužem trajao je svega 2 stranice, a o tome se priča maltene ceo strip. Brljao je scenarista i ovde malo, sa tim blagom i tom skrivenom riznicom, ne uklapa se to najbolje. Riznica je skrivena da mora da se pliva ispod vode do nje, a likovi tamo dolaze i odlaze kako oće, pa posle
eksplozije se doktor izvlači bez ogrebotine, kao da je nedovoljno pažnje posvećeno nekim trivijalnim pitanjima i da je žurba uzela svoj danak. Uz povećan broj stranica, ali i trud scenariste ovo je moglo da ima maestralnu završnicu, ovako je prosto dobra i u krajnju ruku zadovoljavajuća, uz neke odlične momente koje opet potiru neki slabiji i otaljavanje posla.
Samom liku Silvera, za razliku od drugih likova, nije udeljena neka duboka karakterizacija, te opet za razliku od drugih likova se ne razvija koliko bi mogao. Da li je Dorison mislio da su svi čitaoci stripa čitali Ostrvo sa blagom i da znaju o kakvom se liku radi ili je prosto manje pažnje obratio na njega, nemam pojma. I lik Vivijen i lik doktora i drugi su se solidno razvijali kroz serijal dok mi Silver nekako prosto stagnira. Za lika po kome ceo serijal nosi ime, ovo je velika mana. Lofrej je solidno uradio posao, negde sam u izdanju primetio zamućenja i verovatno bi bez njih crtež izgledao dosta bolje nego što ispada, ali čoveku moram skinuti kapu za nekoliko slika koje bih rado okačio na zid, npr:
Melahonično, bez mnogo detalja, ovaj crtež uvodi u drugi album i nekako svojim mirom predstavlja suprotnost onome što će se desiti kako radnja bude tekla. Sličnih crteža ima na više mesta, tako da se Lofreju svakako ne može zameriti - sem u nekim scenama borbi gde me nimalo nije impresionirao već ostavio mlak utisak.
Uzevši sve u obzir, ovo je jedan veoma zabavan avanturistički strip, dobro osmišljen i napisan, te sa svojom promenom žanra i preokretima, kao i veoma dobrim momentima ostavlja prilično dobar utisak kada se korice zatvore. Uz povremena brljanja i slabosti scenarija, kao i poneke nelogičnosti i nepotrebno ubrzavanje radnje (tj. nestalnog tempa) ovo je strip koji bih ipak preporučio drugima da pročitaju, ali svakako ne uz neka prevelika očekivanja. Strip ume da uvuče, ali opet ne uspeva da odoli nekim klišeima i problemima (dok druge ,pak, savršeno prevazilazi).
