Koji strip trenutno čitate ?

[chile]

Nisam ni mislio da je Petrusa imao bilo kakvu nameru da ocrni jednu stranu , samo ja ne volim taj Rambo fazon i mladi heroj koji se zrtvuje.

[wele]

Zli jezici će mislit da smo se Čile i ja urotili u cilju ocrnjivanja Lavriča ali posmatrajte to kao svjesno žrtvovanje da ostali ne bi morali gubit vrijeme na djela dotičnog

elem, prijavljujem da sam sinoć čitao zbirku mu priča Nova vremena što je Omnibus izbacio; standardni Lavrič koji se tripuje sa nekim velikim idejama i teškim pričama a izvjedba mu je na nivou ne baš talentovanog početnika

malo pročačkah po forumu, nisam ni sumnjao da se perjanicama izvjesnog tabora dopada

[chile]

Ali covek je veliki vizionar - nazvao prvi strip Diareja i resio da mu 90% stripova budu kvaliteta kao naziv dela.

[chile]

Apsolutno, ali po meni za dve nijanse slabije, Basne su ipak masterpiece.

Aj ipak nek me neko podseti, šta je pre nacrtano: Novo vreme ili Basne? Ako je starije Novo vreme onda je OK, koncept je sličan, ali je, da kažemo vežbao za Basne.

Enivej, Lavriču za SVE što radi kapa dole i naklon!

Gasi forum 

[wele]

Hahaahahah ova zadnja rečenica je idealna za u potpis

[Miles Dyson]

Bluebells wood
https://www.bedetheque.com/serie-60308-BD-Bluebells-Wood.html

Slikar bezi od sveta i ljudi i mir trazi u skrovitom mestu na obali mora.
Zivi sam. U posetu mu povremeno dolazi jedan prijatelj i jedna devojka koja mu istovremeno naga pozira.
Medjutim on je gotovo ni ne gleda, dovoljno mu je da oseca njeno prisustvo u prostoriji, zajedno sa njim.

Pocetak je jako zanimljiv i brzo uvuce u taj neki gotovo misticni svet.
Ima tu zagonetnih dogadjaja, fantasticnih bica i nekako mi se cinilo niz ceo strip padanja i nekakve lomljave.
Scene pocinju i zavrsavaju se kao u snu. Postupci glavnog lika nemaju drugi cilj, cini se, osim zaborava.
Kako strip odmice dogadjaji postaju sve uvrnutiji, obrnuto proporcionalno kvalitet stripa pada sve do poslednje stranice.
Na kraju plot tvist je koliko toliko i ocekivan.
Crtez je prelep i da nije njega strip se da procitati za nekih 10ak minuta.

[Miles Dyson]

Crusades
https://www.bedetheque.com/serie-22659-BD-Crusades.html

Zabavan strip.
Alternativna pozadina krstaskih ratova.
Okultna drustva, alhemija, zomboidni monsteri, zajebani likovi, misteriozna materija koja nije sa ovog sveta...
Prica jeste cesto tanka, u pogledu odnosa nekih likova kao i potrebe da oni budu ukljuceni u odredjene dogadjaje.
Takodje, nepotrebna je odluka da se preskoce neki dogadjaji i da se samo kasnije napomene "desilo se to i to".
Strip "kao" prati neku hronologiju, isticu se raznorazni datumi te im se pridaje veliki znacaj. Na kraju od toga
sto sam se bakcao silnim datumima ne dobih nista. A kraj je smesan.
Ali ako se zanemari to kao i cinjenica da se na kraju dobije relativno malo zadovoljavajucih odgovora na sva goruca pitanja,
onda se dobije jedna osrednja, povremeno zabavna prica.

[Aleks]

X-Men: Bog voli, čovek ubija (X-Men: God Loves, Man Kills)   (ČK)

Chris Claremont & Brent Anderson



Marvel Graphic Novel bila je edicija Marvel Comicsa - linija grafičkih romana, celovitih priča, na povećanom (A4) formatu, u kvalitetnijem (kartonskom) povezu i kvalitetnijeg kolora, koja je publikovana od 1982. do 1993. godine.

Svojevremeno, u Superstrip Maxiju, kod nas smo imali priliku da pročitamo Star Slammers od Walta Simonsona, a u novije vreme iz ove edicije videli smo Daredevil: Love and War (Frank Millera i Bill Sienkiewicza, objavila Fibra u Milerovim trejdovima Derdevila) i Silver Surfer: Judgment Day (Darkwood), ali izuzev njih, većina naslova nije objavljena na našem tržištu. Sad im ČK pridružuje  X-Men: God Loves, Man Kills iz 1982.

Može se reći da je Marvel samo malim delom u Marvel Graphic Novel ediciji odstupao od super-herojskih sadržaja (primer su i pomenuti Star Slammers), za razliku od konkurentske linije DC-ja DC Graphic Novel iz tog perioda koja se bazirala na ozbiljnijim (SF) sadržajima. Marvel je izvestan "ozbiljniji" pristup demonstrirao kroz svoje prepoznatljive junake serijala. Takav strip je Bog voli, čovek ubija.
 
X-Men: God Loves, Man Kills, poslužio je kao (samo) idejni/ tematski predložak za drugi deo filmskog X-Men serijala - X2, tako da, ko je gledao film, zna otprilike da se radi o organizovanom pokušaju istrebljenja mutanata. U stripu, prečasni William Stryker javno propoveda protiv mutanata, a tajno je na čelu oružanih snaga kojima je cilj njihovo istrebljenje i koji, samim tim, dolazi u sukob sa profesorom Xavierom i njegovim timom. X-Meni su prinuđeni da se udruže sa svojim arhi-neprijateljem Magnetom.

Ne treba (samo zbog naziva edicije) procenjivati ovaj strip, kao nekakvu visoku literaturu, već kao i svako žanrovsko superherojsko ostvarenje - onda se lako zaključuje da se radi o uspešnom delu, dobro napisanom (Chris Claremont - glavni pisac X-Mena u tom periodu) i dobro nacrtanom (Brent Anderson), čak fino ("albumski") obojenom. Pored temeljnijeg pristupa crtežu (i koloru), za veći format, par necenzurisanih scena nasilja i dijaloga, ono je što izdvaja strip od tekuće produkcije. Najbitnije je da je priča zanimljiva i angažuje čitaoca na pravi način (emotivno i intelektualno). Pripovedanje je modernije, filmsko, što je dokaz da je i 82-e moglo da se radi na taj način, a i radilo se (i ranije), ako se ciljalo na nešto zreliju publiku. Zato ovaj strip i danas deluje sveže. Svesno se išlo na manje akcije, pa imamo pomalo anti-klimaktično finale.

ČK izdanje ima i zanimljive tekstualne dodatke.

***(*)

[swamp thing]

Jebote, ovaj Morisonov Doom Patrol je jebeno genijalan    tek sam pred kraj prve knjige, nadam se da su i ostale dvije na nivou

[Paka01]

Odlična je knjiga, pogotovo The Painting That Ate Paris. Toliko ludosti na istome mistu...

[swamp thing]

Čovjeku koji spoji superherojski tim, teoriju memetike i dadaizam kroz nekoliko brojeva treba dati medalju 

[Pjerooo]

Sjajan je Doom Patrol 
Nema nijednu epizodu koja individualno moze da se meri s 'Coyote Gospel', ali mi je zato kao celina daleko bolje legao.

[swamp thing]

 U Animal Manu se takođe bavi metafizikom, ali je tu puno prizemniji, konvencionalniji. DP je iz epizode u epizodu ludilo mozga.
Coyote gospel je fantastičan, naravno 

[naker777]

Derdevil Zuto

uf sto je odlicna ova origin prica o derdevilu

ovo je na moju sramotu bio tek drugi Lebov strip koji sam procitao nakon Duge noci vestica, koji je fenomenalan
koristi veoma zanimljivu tehniku da u svako naredno poglavlje ubacuje razlicitog zlikovca, ovo cini strip veoma zanimljivim jer nikad ne znas sta ce sledece da se desi

ovo nije klasicna prica o superherojima koji nekad znaju biti previse nabudzeni mocima kao supermen i ostatak ekipe
pre svega je rec o ljudskoj prici, o obicnom coveku koji na prvu loptu u borbu protiv kriminala ulazi legalnim putem, ali posto shvati da od toga 'leba nema, prelazi se na sledeci logican korak - navlacenje superkostima

neki ce kritikovati da je strip previse kratak, sto je istina, malo je nedorecen kraj, ali po meni je taman, uzimajuci u obzir da marvel voli da price razvlaci u nedogled
cita se brzo i lako, nema toliko puno dijaloga, svaka recenica je smislena, tip stripa kojem se mozes vracati i iscitavati ga nekoliko puta

crtez je fenomenalan
jedina zamerka sto Neša na nekim kadrovima izgleda malo previse misicav?
zar ne bi on usled silnih akrobacija koje izvodi trebalo da vise vuce na agilnu stranu, ali OK, ipak mu je cale bokser tako da ima smisla sto je prikazan i na ovaj nacin

sve pohvale za izdanje PP, tvrde korice, odlicno odradjeno
ne znam kako stoje stvari oko otkupljivanja prava za plavog spajdija ili sivog hulka ali ako bi nastavili sa ovom obojenom edicijom pa to bi bilo bombona

[jocko]

Gavranova senka
(Komes Omnibus I)

Prvi susret sa Komesom i nije prošao najsjajnije, ali neki su već upozoravali na to (Hejvule bambijima a Anto 2.5/5, za prvu priču).
Video sam kako izgleda originalan strip, koji je izašao u boji, i može se reći da ovome zaista odgovara boja. Zato u c/b varijanti ne izgleda dovršeno, crnila ima ali tek po negde i preovladava belilo, i kada se šetaju noću parkom izgleda kao da je dan. Isto tako je i kod Hermana u c/b, i nema te sile koja me može ubediti da je tako bolje nego u koloru, a nisam neko ko preferira samo kolor ili samo c/b - gotivim sve podjednako.
Tako da, nije ipak jednostavno suditi o crtežu bez da se vidi i originalna, kolorisana verzija, gde su čitave stranice u nijansama mulj-zelene i gde je šuma u narandžasto-zelenim tonovima. Taj kolor daje živost. Pa ipak, neke stvari mi kod crteža smetaju - često potenciranje kadrova sa licima, bez teksta. To bi imalo smisla da možemo sa lica likova da pročitamo emocije, ali Komes ovde daje toga na kašičicu. Lice Mile se ni jednog trenutka ne menja, njene poluzatvorene oči i pokeraška faca postaju zamorni vremenom, ali ako i za to ima opravdanja, onda za Gecovo lice nema. Po njegovom licu se najviše vidi koliko Komes ima 'problema' sa prikazom emocija - tek ponekad su malo obrve pomerene na gore, ili se pojavi linija koja označava da je Gec zabrinut ili ljut. Interesantno ali drugi vojnici nemaju taj problem, njih je crtao nešto karikaturalnije nego Geca i njegove domaćine, i sa više emocija na licima.
Najjači adut ove priče je svakako nadrealna atmosfera. Podseća me na jedan strip čiji sam sken na engl. iz znatiželje pročitao (autor Servais, strip Iriacynthe); i u tom stripu, iako smešten u drugo vreme, ima ljubavi prema prirodi, životinjama, kao i nadrealno-melanholičnih scena.
Kao najmoćnije scene bih izdvojio onu sa Gecom i dva pričajuća gavrana koji igraju šah, zaista nezaboravno (u koloru mnogo bolje izgleda);
Onda onaj fini prelaz sa slike francuske žene i dece na sliku nemačke žene i dece - Francuz je živ, Nemac mrtav, a ta scena najviše progovara o jednakosti i besmislu rata. Pa koliko je samo dobrih Švaba bilo u ratovima, davali deci neprijatelja slatkiše, jer su i njih njihova deca čekala negde kući. Ima tu malo i sujeverja, ako pomogne tuđoj deci, Bog će da sačuva njegovu u domovini... Ali ima i one iskrene dobrote, koja ne zna za rat, naciju, veru. Zato u stripovima obožavam te suptilne prelaze bez mnogo reči, koji puno govore. A scena sa slikama najbolje govori koliko su ljudi sa obe strane fronta zapravo isti.
Strip poseduje nešto što bih nazvao 'starinskom naivnošću'. Nije ovo neko wow delo u pogledu priče, naracija je nekako oldskul (ali baš to, + atmosfera, daju stripu neki šmek), i po meni bi se od ove ideje dala ispričati mnogo bolja priča, mada je postavka savršena - u sred WW1 na frontu počinju da se dešavaju čudne i neobjašnjive stvari. I one smrti su malo naivno prikazane. Naročito me završnica nije impresionirala, a ne verujem ni da sam sve najbolje razumeo. Naročito onaj dodatak na dve strane, ''Noć veštica''. Čak sam pomislio kako je izdanje falično jer nedostaje jedna strana, međutim to je izgleda neki dodatak kasnije urađen, šta li..?.. po kome je, uprkos umirućem zvuku flaute 1915. god, Gec u 1916. i dalje živ, ali verovatno ne zadugo zbog bojnih otrova. Gvozdena ruka i dalje traži svoju ruku, a Lola pali sliku pilota, i krije mračne tajne.
I zanimljivo je to kako je autor Belgijanac a glavni lik Gec Nemac, međutim posle sam pročitao da je Komes iz mešovitog braka i kulturološki je mešanac, iz nemačkog dela Belgije, i vidi se da ovde nije favorizovana ni jedna strana, što je svakako veliki plus.
Želeo sam da me priča raspameti, ali vidim nije ni druge, dakle nije do mene. Nadam se da će pstale priče biti sve bolje i bolje.

Ako bi išla neka ocena, onda je to 3/5, za kolorisanu verziju.