Keler (ČK)
Najnovija, peta po redu, Riznica Bonelli, meni po svojoj tematici i najprivlačnija, se nije pokazala baš najbolje. Možda su očekivanja bila velika, ali glavni utisak je da je sve ovo zbrzano, i uz odličan i napet početak i opipljivu tenziju (za koju je zadužen sjajni Paolo Rafaeli) koja se ogleda u kratkim dijalozima, polako priča počinje da bude repetativna i dosadnjikava, a dijalozi sve lošiji i lošiji.
Priča prati Toma Kelera, radnika na pumpi u sred nedođije, 1938. godine. Keler živi na pumpi sa ženom i sinom, ima prijatelje sa kojima pije u kafani, ispunjen je tu gde je. Njegov miran i idilični život ruši dolazak mafijaša Raflsa koji misli da je prepoznao Kelera kao bivšeg poznanika i kolegu, te taj susret pokreće lavinu događaja i sećanja koja mogu jedino rezultirati u desetinama mrtvih. Ovaj susret prati odlična atmosfera i napetost koja se održava na prvih stotinjak strana i onda Minjako pokušava da ispriča jednu veliku priču o gangsterima, izdajama, trgovanju alkohola, sudaru italijanske i irske mafije i čoveku koji je bio u samom centru svega ovoga. Minjako se koristi flešbekovima koji presecaju tok glavne priče, odnosno priče koju pratimo kao sadašnju, i ovakvo nelinearno pripovedanje uglavnom odlično funkcioniše u ovakvim pričama i pridaje prizvuk epskog priči (čemu se očigledno autor i nadao), ali nije to baš vešto izveo. Naime, sečenje priče je ponekad vrlo dobro izvedeno, a nekad nebulozno, neki flešbekovi su bitni i ubačeni tačno gde im je mesto, a neki prosto štrče i nije im mesto tu (ili u stripu uopšte). Ne samo da ovo uklapanje scena iz prošlost i sadašnjosti nije najsrećnije, već se zbog kratkih dijaloga i malog broja stranica preko njih brzo prolazi, te sve deluje još više zbrzano. Dodajte tome loše dijaloge koji upadaju iz jednog klišea u drugi i dobijate krajnje osrednji strip, sa dobrim crtežom i donekle recikliranom idejom iz raznih gangsterskih filmova i serija. I sam autor kaže da su mu uzori bili
Carstvo poroka (Keler je bukvalno nacrtan kao Džimi),
Bilo jednom u Americi i slični filmovi i serije, tako da cela ova priča deluje kao da su preuzeti razni elementi iz svakog ostvarenja i nabacani ovde.
Da se još nadovežem i kritikujem sledeće - u svakom flešbeku smo upoznati sa par novih likova koji igraju krajnje marginalnu ulogu u celoj priči (i koji obično završe sa metkom u glavi), i sve se to desi tako brzo da mi kao čitaoci nemamo vremena ni da ih zapamtimo. Umesto toga, možda bi bolji pristup bio da se više pažnje posvetilo glavnom negativcu ove priče, jer je njegova uloga zaista bitna za razliku od stotinu botova koji prolaze i trebaju da ostave neki 'trag' u priči. Takođe, po pogovoru vidim da strip treba da 'igra na emocije' i da ima emotivu notu koju ja prosto nisam primetio ni osetio - ni tome dovoljno pažnje nije posvećeno. Da ne pominjemo nebulozu da kada gangsteri pucaju u prozor, na prvom spratu, sa velike razdaljine iz dvorišta i ubiju ženu koja je sakrivena ispod kreveta
. Niđe veze.
Pa šta valja u ovom stripu? Valja crtež Rafaelija koji briljira kad crta distinktne likove (Kelera, Muzuraku, Vidru itd.) i ceo ambijent 20tih i 30tih godina prošlog veka. Dosta napetosti gradi isključivo on, a i na nekim mestima je kompozicija tabli sasvim solidna i ide tome u prilog. Uglavnom, prvih 100 stranica su sasvim zadovoljavajuće, napete i dobro osmišljene, onda kreće Minjako da brza sa flešbekovima i da tura svašta (odnosno svakoga) u njih, ne bi li 'proširio svet' i ispričao epsku priču i polako se gubi svaka poenta isprepletanog pripovdanja. Kraj treba da bude emotivan i epski, ali zbog nedovoljne razrađenosti negativca ostaje čist prosek i naiva, uz 'preokret' koji nije ništa specijalan, te mi je čak bio i previše iznenadan (ne u dobrom smislu). Taj aspekt priče je zanemaren tako da je i sam kraj manje efektan. U suštini, ne baš najbolji strip koji sam više iskritikovao nego pohvalio, mada je sasvim čitljiv. Dijalozi su kliše, priča reciklirana iz serija i filmova, bez nekih iznenađenja, crtež vrlo dobar.
Savet: Bolje opet pogledati
Kuma ili
Bilo jednom u Ameriki nego platiti 1000 dinara za ovu 'riznicu'.
