Koji strip trenutno čitate ?

[Jozzinelli]

"remek-delo, genijalan strip, vanvremenski strip, biblija, strip nad stripovima" ...Da niste slučajno nešto izostavili?

Stvarno, da nam Mur nije otvorio oči ovim stripom, ne bismo nikad progledali...

[Anto]

"remek-delo, genijalan strip, vanvremenski strip, biblija, strip nad stripovima"

+1

[Anto]

Minjako&Rafaeli:Keler (Čarobna knjiga)

Dao je koze jako dobar (mada malo preopširan) prikaz stripa  pre nekog vremena,i tamo je sve detaljno napisano za samu radnju,ali i analize iste - sa čime se uglavnom mogu složiti,but evo i nešto od mene:

Jel Keler pripada ediciji Romani u stripu? Ako ne,to je taj fazon.
Uglavnom,svi naslovi iz te hvaljene edicije meni i nisu bili nešto specijalno,čak mi je najbolji Dragonero.

Keler obrađuje meni dragu temu - noir/krimi/akciju iz 20-ih i 30-ih u Americi - i mogu reći da sam negde na 2/3 stripa pomislio "napokon nešto od modernog bonelija i tih romana u stripu što mi je odlično",kad je Minjako krenuo da pravi potez više;u stvari nekoliko poteza više.Kao da je morao da ispuni još nekih 100 dodatnih stranica,a imao je odličnu priču za 200;pa je onda krenuo da malo bunari - konkretno,počeo je da preteruje sa flešbekovima,mnoštvom novih,neizdefinisanih likova,i umesto da dobijemo odličan strip,dobili smo sasvim dobar - iz mog ugla gledanja.Šteta.
3.5/5
Rafaelijev crtež ja baš legao tematici - plus za ovaj segment stripa.

[Anto]

Barbato,Armitano&Furno:Golim rukama (Čarobna knjiga)

Davide je običan tinejdžer,šesnaestogodišnjak;jedno veče,na rejv žurci ga otimaju - budi se u mračnoj prikolici kamiona,gde ga napada neki tip,Davide se brani i ubija ga.Nakon toga ga,povređenog (u pomenutoj tuči) i totalno zbunjenog odvode na nepoznato mesto,gde saznaje da će učestvovati u borbama na život i smrt poput običnog psa.Međutim,pokazije talenat za borbu golim rukama,a osim toga,za njega se zainteresuje izvesni Minuto,jedan od bitnijih ljudi te sulude organizacije.

Dobra ideja,sjajan crtež Armitana i Furnoa & priča koja glatko teče - to su mi pozitivne strane stripa.
Sa druge strane, kad saberem sve,još jedan,nešto ambiciozniji boneloid koji me je ostavio potpuno ravnodušnim tokom svog čitanja.Stotinak stranica predug sa kvazi šokantnim tvistom.Dobro,nisam provalio šta će se tačno desti na kraju,ali sam definitivno očekivao nešto ovako slično.
Barbatova mi je vazda bila precenjena autorica.

3/5

[Anto]

jebote,sad čitam ostale komentare na scomu za Barbatin fight club - jedino se jakom i meni nije specijalno dopao ovaj strip - imamo čak i identična mišljenja.

na drugoj strani,12 komentara u kojima sve pršti od pohvala,koje čak idu do "genijalan","ovo je prava deveta umetnost" i "najbolji strip u poslednjih x godina" - moram reći da sam stvarno šokiran ovim izjavama,jer sam samo u zadnjih par meseci pročitao desetke naslova kojima Golim rukama ne može da prismrdi.

Ili nešto nije u redu sa mnom.

[Imrahil]

Ljudi ga šilje na boneli, šta se čudiš.

[chile]

jebote,sad čitam ostale komentare na scomu za Barbatin fight club - jedino se jakom i meni nije specijalno dopao ovaj strip - imamo čak i identična mišljenja.

na drugoj strani,12 komentara u kojima sve pršti od pohvala,koje čak idu do "genijalan","ovo je prava deveta umetnost" i "najbolji strip u poslednjih x godina" - moram reći da sam stvarno šokiran ovim izjavama,jer sam samo u zadnjih par meseci pročitao desetke naslova kojima Golim rukama ne može da prismrdi.

Ili nešto nije u redu sa mnom.

A inace za razne BD budalastine se ne pisu hvalospevi na s.comu? Jos ih onda i citiras ovde .

[xander]

Identičan slučaj je bio sa onim Oči i tama. Pohvale svuda, a ono jedva prosek.

[Anto]

Identičan slučaj je bio sa onim Oči i tama. Pohvale svuda, a ono jedva prosek.

da,i to mi je bio wtf momenat pre neku godinu - strip godine,ludilo...a ono tek standardna bonelijana.

[Imrahil]

Pročitaju nešto drugačije u odnosu na standardne zagor/tex/dilan/marti bonelijane i odmah padnu na dupe. Dodaj još i bonelli na koricama i eto veselja.

[Amemiya]

Warcraft: Legends vol. 1

pricitalo mi se posle Reforged najave 

[jocko]

Tehnika međice (Ruppert, Mulot)

Ne bih rekao da uvek postoji jasna granica između muških i ženskih stripova. Verujem da se baš muški stripovi baziraju na mačizmu, a ženski na feminizmu (uz stereotipe koji uvek prate takva (ne)dela), a da većina stripova spada u međukategoriju, muško-ženskih. Ovaj mi je nit muški nit ženski, tačnije, muško-ženski. Pošto je iz ugla muškarca, ako bi se i svrstao u neku kategoriju, pre bi se pre reklo da je muški.
Pradove Tangente su mi pravi primer klasičnog balansiranog muško-ženskog stripa.

ima spojlera

Stripu me je privukao odličan i intrigantan početak. Kao što reče Shaner, metafore imaju važnu ulogu, ali ispostaviće se da su neke od metafora u stripu zapravo JH-ove video instalacije u galeriji.

Autorski dvojac je neverovatno kreativan i vešto koriste brojne do sada viđene i neviđene 'cake' u mediju kakav je strip. JH-ov puls duž celog kadra simbolizuje njegovu napetost... bokser koji ga nabada dvaput otelotvoruje dva 'udarca' u dušu nakon što su ga Sarine reči/postupci uvredili... JH u oblačiću priča nepovezano da bi se ispostavilo da se na Skajpu prekinula audio veza... itd

Ima toliko dobrih trikova da ih je teško pobrojati, a verujem da bi neki od njih sigurno mogli da patentiraju.
Pravi primer jedne, ajmo reći obične (moderne) priče, ispričane na neobičan način.

Metafore su negde očite (pljusak simbolizuje ejakulaciju...), negde manje, i podložne su različitim tumačenjima. Mislim da npr. rezovi/tragovi koje ostavljaju sečiva imaju određeno značenje. Takođe, odsecanje prstiju u videu (JH misli da u tome ima nešto erotsko, kao masturbiranje) i u pozorišnoj predstavi (oboje se smeju) daje neku jezivu notu JH-u i Sari.

Ovo je priča o ljubavnom trouglu (asistentkinja Džulija je izvisila), začinjena seksualnim fantazijama, fetišima, homoseksualnošću, igricama toplo-hladno, društvenim mrežama, otuđenju... A sve to upakovano u nadrealni celofan.

Upravo mi se taj dar za neobično pripovedanje (kroz nadrealno) najviše i svideo.

Zbog šturog prikazivanja emocija na licima, nije mi bilo lako analizirati JHa i Saru (tih problema nisam imao sa Džulijom).
Priča je iz ugla JHa pa je on malo zahvalniji za analizu, ali strip je (namerno, rekao bih) nedorečen u pogledu Sare. Ona se ponaša prilično lukavo i prepredeno, i njeni motivi će za mene nakon prvog čitanja ostati misterija (kao i štošta drugo). Da se ja pitam odjebao bih tu čudakinju i skrasio se sa Džulijom.

I sama završnica je s neba pa u rebra. Imam osećaj da se strip nastavio na još 20-ak strana, da bi verovatno Sara nastavila s igrarijama i JH bi se opet okrenuo Džuliji (iako bi nastavio da se prži na Saru).


Video sam radove ovih likova na netu, bez kolora, ono izgleda prilično bednjikavo, i nema tog koji može da me ubedi u suprotno pričama kako je to ''umetnički izraz'', kako ''uz malo poteza dočarava emocije'' i slične nebuloze. To su ti moderni crtači poput onog Bastiena Vivesa. Misle da su dovoljna tri poteza četkicom da nas impresioniraju.
Verujem svojim očima a one za Međicu kažu sledeće:
Svo siromaštvo poteza olovkom vrlo vešto maskira prilično dobar kolor.

E sad, nisam kompetentan za crtanje (osim što imam oči i zdrav razum pa vidim), ali kada bih napravio poređenje sa granom umetnosti ka kojoj gravitiram (i u kojoj amaterski stvaram), rekao bih da su Ruppert, Mulot, Vives i njima slični indie autori jednostavnog izraza poput onih pesnika koji pišu u prozi. Danas 90% amaterskih i poluamaterskih pisaca/pesnika smatra da je rima prevaziđena i da je već sve ''odrimovano'', te pišu pesme u prozi. Mana je u tome što 90% tih pesama zvuči bedno, ali oni su ubeđeni u suprotno.
NAJTEŽE je pisati pesme u prozi, i najpoznatiji autori se nisu usuđivali da se oprobaju u tome!

Verujem da isto važi i za crtače/ilustratore/slikare - NAJTEŽE je crtati jednostavno. Hiperrealizam se nauči godinama, ispeče se kao zanat... ali dočarati emocije uz par poteza a da to izgleda vrhunski ne može svako!
Po meni je u Tehnici međice više emocija dočarao kolor Isabelle Merlet nego svi 'poker face' izrazi lica one dvojice, oni su poput pesnika koji se trude da pišu u prozi i zvuče kul ali im ne ide.

Da ne bude da samo kudim, crtež je vrlo dobar s aspekta kadriranja.


Rezime: Vrlo neobičan strip s dosta nadrealnog, koji na jedan nesvakidašnji način govori o međuljudskim odnosima i ljubavnim problemima, u modernom (digitalnom) svetu. Autori vrlo kreativno vode priču, i strip uopšte nije dosadan za čitanje. Crtež je bednjikav ali ga kolor izvlači, pa to na prvu sasvim fino izgleda.
Vredi pročitati jer ima šta da ponudi.

[wele]

Zvuči kao jeftino smeće, kao što sam i mislio da je.

[jocko]

Nije jeftino, košta Fibra
Pročitaj pa ćeš saznati
(ako ništa drugo, ima engl. verzija da se nađe)

Sigurno da ima bljutavijih stripova slične ili iste tematike. Očekivao sam da bude mnogo grđe, ispalo je skroz fino mada nekako nedorečeno i mestimično konfuzno.

[wele]

Neka, hvala

slažem se jedino da ipak neće bit najgori strip godine s obzirom da smo počašćeni još nekakvom brljotinom Nine Bunjevac