Koji strip trenutno čitate ?

[Imrahil]

Brojadin ne odustaje sa ban kuknjavom

[Mhejl]

Ne bi se javljao u vezi vas da se u zadnje vreme nije pojavio weletov bot Mhejl sa prosipanjem mudrostima.

ahaha genijalno, ostavljam publici da prosudi da li sam bot ja ili lik koji kopa u arhivu po postovima iz 2012. i svađa se sa forumašima putem
potpisa

inače se piše "sa prosipanjem mudrosti", malo prouči padeže i pravopis srpskog jezika

[Imrahil]

malo prouči padeže i pravopis srpskog jezika

Nema kad od foruma.

[nixman]

inače se piše "sa prosipanjem mudrosti", malo prouči padeže i pravopis srpskog jezika

Ako cemo bas da cepidlacimo i da glumimo lektore, u ovom slucaju je preporucljivo "s prosipanjem mudrosti".

[wele]

Odlično nixmane

[broj1]

Nema kad od foruma.

Ako cemo po Ameminyinim (?) pravopisu treba da bude "nema kade od foruma" no necemo cepidlaciti.

@Mhejl hm hvala na savetu al u principu sem sto pisem ovde (i jos ponegde?) necu u zivotu imati neke vece koristi od proučavanja padeža i pravopisa srpskog jezika.

I dalje cekam reakciju moderatora (a imamo u principu samo jednog ovde sada) (mozemo li ocekivati jos jedno od bezbroj uporozenja ili?) na Imrahilov ispad ranije ovde : ). Jer mnogo stvari jesam ali psihopata nisam (moze se reci da vise nego prosecno obracam paznju na detalje ali to je neka druga prica) . Ako mu ovo prodje.. moze sve da prodje.

[Imrahil]

Htedoh da ti okačim sliku Kalimera ali dotični je ipak simpatičan pa ne ide :/

[ridiculus]

Ronin je jako dobar, ali izbaci očekivanja vezana za tipične Milerove stripove i pripremi se za SF tipa evropskog stripa/mangi/ Heavy-Metala. Bliži je Milerovom pristupu stripu kao što je Hard Boiled (https://happynovisad.com/strip/frenk-milerov-hard-boiled.2714.html).

Ah, Ronin. Zapravo, zaplet je najslabiji deo. Ali, ovo delo je jako metaforično, omaž je svemu što Miler voli u stripu (reče Aleks, na primer, Metal Hurlant, Lone Wolf and Cub) i vizuelno predstavlja, pa, recimo, mikrokosmos svega što je Miler ikada radio. Čak i stilizacija likova koju vidimo u Xerxesu je tu već bila prisutna. Ljudi, kada pričaju o Mileru iz 80-ih, uglavnom pominju rad na Derdevilu ili Betmenu, ali ni jedno ni drugo ne izgleda kao potpuni Miler. (Hint: Klaus Janson) Ovo je prvo delo koje je crtao kompletno, i jedino (koliko sam svestan) do Elektra Lives Again i Sin City-ja, ako ne računamo koju odvojenu epizodu tu i tamo. Imamo upotrebu niza uskih vertikalnih kadrova, niza horizontalnih kadrova, stranice koje su veće od ostalih i savijene, i još svašta nešto što ćemo kasnije videti u Milerovoj karijeri, i sve ovo štampano na luksuznijem, bakster papiru, koji drugačije prima tuš i boje, što je omogućilo i Lynn Varley da iskaže svoj slikarski talenat u pun(ij)oj meri.

Ja i inače ne mislim da je Miler izgubio moć crtanja u novije vreme. Samo je postao jednostavniji - što ljudi često rade u starijim danima, kada pripovedanje postane bitnije od tehničkog dokazivanja - a to ima i svojih prednosti.

[Paka01]

Tjah, ne bi se slozio oko ovoga zadnjega... Jedna stvar je pojednostavniti crtez, a da on idalje dobro prica pricu. Druga je pak stvar stanje u kakvom je Millerov crtez danas. Moram biti iskren i reci da i na DKSA njegov crtez nije toliko los koliko je jednostavno lijen, ko da je radio na 30% snage... Plus je kolor stvarno katastrofalan. No kad kazem da mu je danasnji crtez los, prvenstveno mislim na novije radove tipa tie-in brojevi za DKIII ili npr. Holy Terror (za potonjeg se ne bi doticao idiotskog scenarija u ovoj raspravi). Los je, al bas uzasno los.

[ridiculus]

Evo nekih razmišljanja u vezi toga, iako ne verujem da će iko promeniti stav u ovoj raspravi.

Baš pre neki dan naletim na mišljenje, u vidu komentara na jednom piratskom sajtu, da Mike del Mundo crta očajno. Radilo se o Thor-u #8 , mislim. Kaže ta osoba, ako hoćete da vidite kako se to crta, pogledajte Dauterman-ov rad. Pa onda ide još dalje i tvrdi kako je Bryan Hitch zakon za većinu crtača. I, dok se za Dautermana stopostotno ne slažem, ovde me je izgubio bar 200%, budući da je trenutno moje poštovanje prema Hičovom radu iz ovog milenijuma na istorijski najnižoj tački. Ljubav, ili bar simpatije, nema smisla ni pominjati.

Neko reče (na ovom forumu, ali čuo sam i drugde) da Gil Kane ne ume da crta. A, dok smo kod Millera, Kim Thompson - čovek koji je bio vrhunski kritičar stripa - je za The Comics Journal napisao članak o prvom broju Ronina još kada je ovaj objavljen, i zaključio da Miler ne poznaje ljudsku anatomiju i ne ume da crta pokret, što rezultuje lošim akcionim scenama. Ko ne veruje, može direktno da vidi članak ovde. Sve ovo pominjem da bismo došli do pitanja šta znači "dobro" i "loše" u vizuelnim umetnostima? Svako vrednovanje je poređenje, ali trebalo bi da budemo oprezni sa čime poredimo. Ne možemo upoređivati tek tako radove Kandinskog sa Velaskezovim. Budući da sam dosta čitao japanske stripove, isti, ili verovatno veći značaj poklanjam veštini dobrog vizuelnog pripovedanja nego reprezentaciji stvarnosti, jer i ti aspekti stripa imaju svoja pravila, čije kršenje odmah primetim. Ako mi se ne sviđa stilizacija likova, jedino što mogu da kažem je da mi se ne sviđa stilizacija likova, i ne idem dalje od toga. Mnogi andergraund crtači namerno crtaju ružno, ali dok god postoji metod u toj ružnoći, ne mogu da kažem da je strip loš. Marc Silvestri je solidan ilustrator-zanatljija, ali kao sekvencijalni umetnik? Radije bih gledao nova Milerova dela.

A, konkretno sam pod "novim Milerovim delima" mislio na Xerxesa, a ne na Holy Terror, koji nisam pročitao, jer me ne zanima tematika - iako jesam video. Možda antička (pseudo-)istorija bolje paše ovom Milerovom stilu od savremene urbane akcije. Kada vidim kako je crtao brade Persijanaca na nekim kadrovima, ne pomišljam na "lenjost". To je jedna od poslednjih reči koje bi mi pale na pamet.

I, naravno, ovde ne pričam o Milerovim političkim opsesijama. Teroristički napad 11. septembra nije srušio samo čuvene kule - srušio je i nešto u Frenku Mileru, čini se. Ali to je problem drugačije vrste.

[Lord Vader89]

Bravo, ovo je vec prava poslastica! Bio je red da se opet pojavi na papiru. Bas sam nedavno, nakon Pakinih hvalospeva, poceo da citam u skenu - prelepo, zabavno, duhovito.

a posle mojih hvalospeva nista?
posle pricas kako ne doprinosim nista forumu, a ovamo omalovazavas moj trud
cccc

jos jedan glas za mene u izboru za antinog omiljenog forumasa

[nixman]

a posle mojih hvalospeva nista?
posle pricas kako ne doprinosim nista forumu, a ovamo omalovazavas moj trud
cccc

jos jedan glas za mene u izboru za antinog omiljenog forumasa

Kakvo omalovazavanje, pa zna se ko je (nekrunisani) kralj pataka na ovom forumu!
Nemoj da si na kraj srca.
Jedino da angazujem brojadina da iskopa tvoje hvalospeve, ovako ne moze covek da se snadje od gomile spama.

Inace, nedavno sam listao tvoju diznijevu temu i gledao one crteze iz aktuelnih serijala - divota bozja!

[Lord Vader89]

ne znam ja

[Paka01]

MONSTRESS #19

Lijepo je vidjeti da serijal nije nimalo izgubio na oštrini i šarmu za vrijeme ove pauze. Ovaj broj nam stavlja veći naglasak na druge, do sada sporedne likove nego na Maiku, no sve to skupa lijepo funkcionira. Jedva čekam nastavak, ovaj serijal stvarno vrijedi pratiti.

[Mhejl]

Na Heathentown sam naletio sasvim slučajno, a za čitanje me je zainteresovala odlična naslovnica i letimičan pregled vrlo izražajnog crno-bijelog crteža koji bez sumnje predstavlja i najjaču kariku stripa. Koliko god se trudio da budem relativno blag prema ovoj kratkoj grafičkoj noveli od nekih 90ak strana, uzevši u obzir da je ovo prvi izlet autorke u svijet devete umjetnosti, te da iza sebe ima svega tri napisane kratke priče, teško je izbjeći utisak da je Heathentown pokazni primjer grešaka neiskusnih autora u građenju priče, formiranju elegantnog narativnog toka.

A strip počinje više nego odlično, natopljen teškom, oporom, sparnom atmosferom močvara davno izgubljenih predjela Floride, prateći glavnu junakinju koja je iskopala grob svoje prijateljice/ljubavnice, mahnito kopajući po groblju sve dok nije uhapšena. Razlog? Ana je pred njenim očima praktično presječena napola mačetom u sukobima u Čadu, gdje su se bavile volonterskim humanitarnim radom, a bol zbog gubitka voljene, stres povratka u SAD nakon "afričkog iskustva" i iskustva derealizacije, "iščašenosti" iz mirnodskopske stvarnosti doveli su do niza bizarnih halucinacija čim je kročila na tlo malog Aninog rodnog grada. Duboki glib močvare, isprepletano i deformisano rastinje, nejasne sjene davno raspalih i sasušenih ljudskih tijela, otpadataka zaboravljene istorije konvistadora, osvajača, indijanaca i prohujalih doba... čudna žrtvovanja...

da, ovdje je zaista bilo potencijala, ali sve što je brižjivo izgrađeno u prvih odličnih 30ak stranica ruši se u više nego banalnom raspletu priče, gdje se naprosto vidi da autorka nije imala nikakvu jasnu ideju-vodilju o smjeru u kome će povesti priču nakon dobro osmišljenog početka. Nejasna trabunjanja o svijetu "oživljenih mrtavaca" ispod blata, pretjerano brza i banalna borba na kraju, koja kao da je izašla iz nekog C horor-filma, neuspjeli pokušaji građenja tragične romanse između glavne junakinje i njene umrle prijateljice, navođenje niza pseudo-dokumenata na kraju radi kvazirealističnosti: Heathentown je nered, tek umjereno zanimljiv, u kome nijednog momenta nije jasno ni šta se dešava, ni zašto se dešava, po kakvim pravilnostima i posljedicama, što vrlo brzo gasi interes čitaoca. A ne postoji ništa gore od čitalačke ravnodušnosti - čak je i razjarenost nad apsurdnošću stripa, mislim, poželjnija.

Ipak, crtež jeste odličan i jako mi se sviđa: