Pre dva meseca da mi je neko rekao da će neka manga da mi se popne na najvišu policu među odabrane naslove bio bih skeptičan. A za kratko vreme par mangi me oduvalo.
Spomenar moga oca - na Antovu preporuku, krenuh polako, bez nekih velikih očekivanja, i ... BOOM!
Usputni prikaz amerikanizacije japanskog društva. Javlja se polako jaz između tradicionalnih roditelja i moderne dece. Plus sticaj životnih okolnosti koji će otuđiti članove jedne porodice sve do jednog trenutka.
Sinu stiže vest da mu je otac umro. Njegov komentar da bi trebao da ode na dan sahrane, da preskoči bdenje govori dovoljno o njegovom bledom sećanju i još bleđem poštovanju oca. Supruga ga ipak nagovara da ispoštuje oca kog nije video jako dugo...
Dolazeći na bdenje on iz priča polako upoznaje oca. Slika koju je uslikao dečačkim očima je drugačija od one koja mu se polako kristališe sada. Osećaj griže savesti raste svakim novim sećanjem. Shvatanje očeve veličine, njegovog ponosa, požrtvovanja i čovečnosti izaziva u njemu plimu emocija.
Gutao sam stranice, sve sporije kako se kraj približavao. Knedla u grlu sve veća. Ipak kraj donosi neki mir, posle bure emocija koju je Taniguchi sjajno predstavio svojim crtežom u kome sam uživao.
Od mene preporuka za sve one koji su možda preskočili ovu knjigu !
